• +381 (0) 62 582 582


Vujadin Boškov

Igračka karijera

Klupska

Boškov je dres Vojvodine nosio 14 godina. Još kao 15-godišnjak debitovao je za klub u kome se afirmisao. Otkrio ga je legendarni trener Bane Sekulic. Za punih 14 sezona, sve do 1960. godine odigrao je čak 512 utakmica u dresu Vojvodine. Boškov je bio u sastavu tima koji je igrao prvo finale nacionalnog kupa u istoriji, 1951. godine protiv Dinama, bio je član ekipe koja je ponela titulu vicešampiona Jugoslavije, 1957. godine, i iste godine igrala finale Srednjoevropskog kupa protiv Vašaša.

Posle deceniju i po igranja u Novom Sadu, Boškov se 1961. godine preselio u redove italijanske Sampdorije za koju će ostati dugo vezan i po završetku fudbalske karijere. U Djenovi je ostao samo jednu sezonu, jer je 1962. prihvatio ponudu da bude igrač i trener u Švajcarskoj ekipi Jang bojs, u kojoj je 1964. okončao igračku karijeru.


Reprezentativna

Boškov je imao sjajnu karijeru u dresu reprezentacije Jugoslavije, za koju je od 1951. do 1958. godine odigrao 57 utakmica. Od toga, zabeležio je čak 37 uzastopnih nastupa.

Za plave je debitovao 24. juna 1951. godine u Beogradu u pobedi nad Švajcarcima u revijalnom duelu 7:3 (6:1), a oprostio se 19. juna 1958. u porazu od Nemaca u Malmeu 0:2, na Svetskom prvenstvu u Švedskoj.

Največi uspeh zabeležio je na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju, kao uzdanica čuvenog tima koji je osvojio srebrnu medalju.

Boškov je sa plavima učestvovao dva puta na Svetskom prvenstvu u Švajsarskoj, 1954. gidine i na narednom, 1958. u Švedskoj.

Trenerska karijera

Boškov se 1964. vratio u Vojvodinu sa kojom je u sedam uspešnih godina osvojio prvenstvo Jugoslavije u sezoni 1965/66.

Posle sedam godina provedenih u Vojvodini, tri godine je vodio reprezentaciju Jugoslavije, do oktobra 1973. i remija bez golova sa Španijom u Zagrebu. Ipak, plavi su se plasirali na "Veltmajsteršaft" u Minhen pobedama nad Grčkom i čuvenim golom Katalinskog u "majstorici" sa Špancima.

Inostranu trenersku karijeru Boškov je počeo u Den Hagu, 1973, s kojim je dve godine kasnije osvojio Kup Holandije. Vodio je Fejnord dve godine, a zatim je prešao u Španiju, gde je sjajnim rezultatuna vodio Sarogosu i tako se preporušio za Real Madrid. Sa "kraljevskim klubom" 1980. osvojio je "duplu krunu", i stigao do finala Kupa evropskih šampiona, u kojem je izgubio od Liverpula (0:1). Od Reala se oprostio 1982. kada je ponovi osvojio "Kup kralja" i dve godine vodio Sporting iz Hihona. Iz Španije se preselio u Italiju, gde je 1986. uveo Askoli u elitu, a zatim je preuzeo klub iz njegovih ogračkih dana, Sampdoriju, sa kojom je osvojio italijanski kup 1988. i 1989. godine, a u finalu Kupa pobednika kupova izgubio od Barselone. Ipak, 1990. Vujke vodi Sampdoriju ka peharu osvajača Kupa pobednika kupova, a 1991. godine Djenovljane do prve i za sada jedine titule prvaka Italije u istoriji. Sampdorija je 1992. igrala finale Kupa evropskih šampiona, ali je opet "naletela" na Barselonu. Boškova je put zatim odveo u Romu, sa kojom je dogurao do finala Kupa 1993, a zatim slede dve godine na klupi Napolija i sezona u švajcarskom Servetu, ponovo Sampdoriji i konačno u Perudji. Trenersku karijeru Boškov je završio kao selektor SR Jugoslavije, uspevši da odvede reprezentaciju na Evropsko prvenstvo 2000. u Belgiji i Holandiji, na koje se naš državni tim plasirao posle nazaboravnih mečeva protiv Hrvatske. Vujadin Boškov je 2001. proglašen za počasnog selektora našeg nacionalnog tima.